Kao viševekovna prestonica na ovom burnom prostoru koji je bio poprište brojnih sukoba i dešavanja u kojima su nastajale i nestajale brojne kneževine, kraljevine i republike Beograd je ujedno bio i dom svih vladarskih dinastija, predsednika, maršala i drugih ljudi koji su tim državotvornim tvorevinama upravljali.

Sa njima su naravno bile i njihove uže i šire porodice koje koje su morale negde da žive i to, naravno, u skladu sa njihovim statusom. To je ujedno i razlog zbog kog je Beograd dobio više dvorova i velelepnih rezidencijinih objekata, od kojih je većina preživela burna i destruktivna dešavanja koja su se vekovima smenjivala.

Ipak, što se dvorova tiče, u Beogradu dominiraju dva dvorska kompleksa – gradski koji obuhvata Stari dvor i Novi dvor i dedinjski pod koji potpadaju Kraljevski dvor i Beli dvor.

Stari dvor

Stari dvor prvobitno je predstavljao palatu srpske dinastije Obrenović koja je sagrađena krajem XIX veka po projektu Aleksandra Bugarskog i to u maniru arhitekture akademizma. smene dinastija u Srbiji, Stari dvor postaje rezidencija dinastije Karađorđević. Nakon oštećenja tokom oba svetska rata i rekonstrukcije izgled Dvora je nažalost pretrpeo brojne izmene.

Ipak, i danas ovim zdanjem dominira autentični enterijer salona iz XIX veka koji budi sećanja na raskošne dvorske balove i svečane prijeme. Ovo zdanje danas je dom Skupština grada Beograda, a tu se nalazi i kabinet gradonačelnika.

Novi dvor

Kao i svaka nova kraljevska dinastija, tako su i Karađorđevići želeli da za jedan od simbola vlasti sazidaju novi dvor, mesto koje oslikava njihove mogućnosti i preferencije. Tako je i nastao Novi dvor rezidencija dinastije Karađorđević koja predstavlja vredno arhitektonsko ostvarenje beogradskog graditeljstva posle Prvog svetskog rata. Ova dvor građen je po projektu arhitekte Stojana Titelbaha. Kada je kralj Aleksandar I Karađorđević preselio rezidenciju na Dedinje u ovom zdanju je otvoren Muzej kneza Pavla. Novi dvor je danas dom kabineta predsednika Republike Srbije.

Kraljevski dvor

U elitnom delu Beograda, na brdu Dedinje, mestu brojnih luksuznih vila i diplomatsko-konzularnih predstavništva nalazi se Kraljevski dvor - dvorski kompleks koji je izgradio kralj Aleksandar I Karađorđević za svoju ženu, kraljicu Mariju, rumunsku princezu i unuku britanske kraljice Viktorije. Kraljevski dvor građen je u srpsko-vizantijskom stilu u periodu od 1924. do 1929. godine, po projektu arhitekata Živojina Nikolića i akademika Nikolaja Krasnova, Kamenom popločani svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz srednjevekovnih manastira Dečana i Sopoćana. Posle Drugog svetskog rata, koristio ga je predsednik Josip Broz Tito, dok je devedesetih godina ovaj dvor vraćen naslednicima dinastije Karađorđević i danas predstavlja dom prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića i njegove porodice.

Beli dvor

Zgrada Belog dvora zidana je u neoklasičnom stilu od 1934. do 1936. godine, po projektu arhitekte Aleksandra Đorđevića za potrebe rezidencije sinova kralja Aleksandra I Karađorđevića. Tako se u prizemlju ovog elegantnog zdanja koje odiše jednostavnošću i istančanim ukusom, nalazi veliki Svečani hol, kao i niz salona opremljenih nameštajem u stilu Luja XV i Luja XVI, a tu su i dvorska trpezarija i biblioteka. Zidove Belog dvora krasi bogata umetnička zbirka najvećih svetskih majstora slikarstva koju je knez Pavle, veliki ljubitelj umetnosti, brižljivo sakupljao i uvrstio u vrednu umetničku zbirku ovog zdanja.

Ukoliko ovog leta planirate da posetite prestonicu Srbije Novi apartmani predlažu da iskoristite priliku i priključite se jednoj od turističkih tura koje će vam omogućiti da zavirite u dvorske komplekse Beograda i upoznate se sa delom istorije Srbije i njene prestonice. Pre toga na našem sajtu rezervišite na vreme smeštaj po vašoj želji. U sekciji Strogi centar sigurni smo da ćete pronaći luksuzni smeštaja po vrlo povoljnoj ceni u kome ćete uživati baš kao pravi monarh.