Istorijat novogodišnjeg ukrašavanja

Novogodišnji ukrasi već dugo godina ukrašavaju ulice Beograda i obeležavaju najveseliji period u godini kome se podjednako raduju i stari i mladi.

Istorijat novogodišnjeg ukrašavanja

Nekih mesec dana pre samog dočeka Nove godine 2020-te na Trgu republike u Beogradu podignuta je i ukrašena novogodišnja jelka a nešto pre toga upaljena je i novogodišnja rasveta. Raskoš na kom bi pozavideli mnogi evropski gradovi označio je početak dočeka nove i ispraćaja stare godine. Uz ukrašenu jelku centralnog trga našle su se, kao i uvek, šarmantne kućice i štandovi za prodaju različitih slatkiša i novogodišnjih đakonija. Postavljeni su i drugi ukrasi poput kočija i poklona, namenjenih prevashodno za fotografisanje posetilaca.

No, ukrašavanje gradskih ulica i trgova tekovina je savremenog doba. Ono što je prethodilo ovom običaju je svakako kićenje novogodišnje jelke u domovima. Naime, širom sveta omiljeno je, pogotovu u porodičnim krugovima, kićenje jelke koja bi krasila dom u danima pre, kao i za sam doček nove godine. Kao što je to slučaj i sa mnogim drugim običajima, i u ovom slučaju se ne zna tačno odakle običaj kićenja jelke potiče. Postoji priča, iz ruskih predanja, koja govori o tome da su se u noći Hristovog rođenja pred pećinom našla tri zimzelena drveta – Kedar, Bor i Jela. Oni su takođe želeli da daruju novorođenče. Kedar je pred pećinu spustio mirišljave iglice, dok je Bor darivao predivne šišarke. Jela nije imala plod kojim bi darovala Isusa, zbog toga je neutešno plakala. Sažalivši se na nju, anđeo je spustio zvezdu kojom bi i ona mogla da daruje. I otuda je vrh Jelke po običaju uvek ukrašen zvezdom, ili anđelom.

Međutim, šta kažu spisi i činjenice?

Običaj ukrašavanja šumskog drveća van domova i u čestim prilikama bio je uobičajen kod mnogih paganskih naroda. U šesnaestom veku je kod Nemaca za Božić zabeleženo unošenje zimzelenog drveta u dom i ukrašavanje jabukama, orasima, kolačima. Ukrašavanje drveća plodovima i jestivim ukrasima kasnije je zamenjeno dekorativnim ukrašavanjem najrazličitijim predmetima. Kićenje Jelke svećicama uveo je Martin Luter oduševljen sjajem zvezda koji se sa neba probija kroz krošnje drveća u šumi.

18d8a5569bd9ef2b3a852c965ed69d62

U Srbiju je običaj kićenja božićnog drva, ili jelke došao u drugoj polovini devetnaestog veka i to najpre u Vojvodini i u gradskim sredinama, a nešto kasnije u ostalim delovima zemlje. Običaj se proširio iz evropskih zemalja, pre svega od Nemaca. Naravno, kićenje jelke u početku je bio običaj koji su praktikovale imućnije porodice. Osnivač jednog subotičkog zabavišta je na radost ostalog stanovništva a pre svega dece u čijim se kućama nije na ovaj način obeležavao Božić niti doček Nove godine, decembra 1859. godine okitio veliko božićno drvo.

Kultura kićenja božićnog i novogodišnjeg drva proširila se u mnogim zemljama, a pre svega u Evropi i Americi. Upotreba stabala iz prirode, kao što je to na početku bio običaj, bila bi pogubna za vegetaciju, pa se zbog toga započelo sa uzgajanjem stabala samo za ovu namenu, a stabla kupljena sa busenom vraćaju se i ponovo sade u prirodi. Mnogi se ipak odlučuju za veštačku varijantu drveta, koja se može koristiti duži niz godina.
Šarene, ili jednobojne kugle, svećice, trake i obavezna zvezda, ili anđeo na vrhu, osvanuće i tokom ovog decembra u domovima mnogih od nas, ali i na velikom broju prestoničkih ulica.

Novi apartmanivas pozivaju  da posetite prestonicu Srbije za vreme novogodišnjih praznika i uživate u svečanoj, zabavnoj i slavljeničkoj atmosferi jednog potpuno otvorenog i gostoprimljivog grada kakav je Beograd.

Ukoliko to zaista planirate, na vreme obezbedite svoj udobni smeštaj, jer su kapaciteti u ovom periodu godine najpopunjeniji. Posetite portal Novih apartmana i izvršite rezervaciju svog željenog smeštaja. 

Podeli sa prijateljima