Mnogi stari Beograđani tvrde da su kafane srce i duša ovog grada. Istina je! One su vekovima bile mesto susreta svih generacija gde se uz čašicu dobre rakije i vina delila i radost i tuga. Kada se tome dodaju poznati gastronomski specijaliteti, kao i nadaleko čuveni kafanski orkestri koji savršeno upotpunjuju autentičnu atmosferu jasno je zbog čega su beogradske kafane neizostavno mesto zabave i noćnog provoda brojnih turista.

Međutim, kafane su mnogo više od provoda i zabave. Kafana je svojevrsna institucija, a neko će čak i reći središte društvenog života koja se kao takva profilisala vekovima. U kafanama se nije samo dobro jelo i pilo, sviralo i pevalo. U njima su se rešavali mnogi, čak i oni najveći problemi. Srpska istorija puna je primera kada su se upravo u beogradskim kafanama rešavala brojna važna državna pitanja.

Beogradskih kafana zaista je mnogo. Novi Apartmani su se potrudili da u ovom tekstu upoznamo sve buduće goste Beograda sa onim najupečatljivijim primerima, kafanama koje i danas pokušavaju da održe svoj tradicionalni stil koji je u nekim slučajevima građen vekovima.

Naime, neki istorijski zapisi kažu da je prva kafana u Beogradu otvorena na Dorćolu u 16. veku. To je bio prvi objekat tog tipa na ovim prostorima koji su sa sobom donele Osmanlije prilikom svojih pohoda ka Evropi. U to vreme, kafane još uvek nisu postojale na starom kontinentu. Tek početkom 17. veka Venecija i Oksford, a potom London, Pariz i Beč dobijaju svoje prve kafane.

Najstarija beogradska kafana koja i danas na tradicionalan način uslužuje svoje definitivno jeste „Znak pitanja“ od koje ćemo i početi našu TOP 5 listu tradicionalnih kafana Beograda.

„Znak pitanja“ je definitivno najstariji beogradski restoran koji i dalje poslužuje goste na sličan način, baš kao i davne 1823. godine od kada datira i zdanje u kome se ova kafana i nalazi. A nalazi se u samom centru grada kod Saborne crkve i predstavlja mesto potpuno autentičnog ambijenta u kome se služe tradicionalno pripremljeni specijaliteti domaće kuhinje. Ova kafana ujedno predstavlja zaštićeno kulturno dobro jer na sebi svojstven način predstavlja pravi mali beogradski vremeplov za brojne turiste i gurmane sa svih meridijana.

Nakon „Znaka pitanja“ odlazimo do čuvene Skadarske ulice, popularne „Skadarlije“ čuvene beogradske kaldrme i boemske četvrti koja u svom zagrljaju čvrsto drži više gastronomskih bisera koji se vekovima uspešno odupiru svim promenama. Pisati o Skadarliji, a ne pomenuti kafanu „Dva Jelena“ jednostavno nema nikakvog smisla. Reč je o kafani koja datira još iz ranog XIX veka. Počela je sa radom davne 1832. godine i od tada predstavlja jedan od najpoznatijih simbola boemske tradicije Beograda. Ovu kafanu posećivali su brojni poznati gosti. Pored naših slavnih umetnika poput Đure Jakšića, Laze Kostića, Milovana Glišića, „Dva Jelena“ bila su jedna od omiljenih kafana i čuvenog Tome Zdravkovića. Ova kafana ugostila je i neke od najpoznatijih svetskih lidera poput Džimi Kartera, Margaret Tačer i Josipa Broza Tita, kao i glumaca poput Pirsa Bronsana i Žerar Depardjea.

I sa sledećom kafanom ostajemo u „Skadarliji“, jer se na trećem mestu liste Novih Apartmana nalazi čuvena kafana „Tri Šešira“. Ova kafana počela sa radom tokom XIX veka, tačnije 1864. godine, pa od tada, baš kao i danas opravdano uživa status kultne beogradske kafane.

Interesantan podatak jeste taj da je kafana dobila naziv po zanatskoj radionici koja se pre nje nalazila na tom mestu, a koja je za svoj logo imala upravo 3 plehana šešira.

Kafana i danas odiše duhom nekih davnih vremena kada su njeni stalni gosti bili Branisav Nušić, Tin Ujević, Đura Jakšić i drugi velikani književnog stvaralaštva. Čarima ove kafane nisu odoleli ni kralj Huan Karlos, Džorž Buš, Vili Brant, ali i drugi svetski lideri.

Možda ne datira iz XIX veka, ali u potpunosti zaslužuje svoj kultni status, baš kao i svoje mesto na našoj listi. Naravno, reč je o čuvenoj “Maderi” kafani koja je svoja vrata gostima otvorio predratne1937. godine i vrlo je brzo prepoznata po svom kvalitetu, te tako postala omiljeno mesto okupljanja poznatih imena i tadašnjih beogradskih boema. Opsežnim renoviranjem iz 2003. godine ovaj čuveni ugostiteljski objekat dobija odlike modernog restorana, ali uz zadržavanje njegovih prepoznatljivih crta iz prve polovine 20. veka. „Madera“ raspolaže velikom, baštom, a na meniju se nude tradicionalna jela pripremljena na moderan način koja će vas jednostavno oduševiti. Tu je i zavidna vinska karta koja će oduševiti i najveće poznavaoce.

Teško je od mnoštva tradicionalnih beogradskih kafana svesti listu na samo pet, jer je toliko onih koje će svojom atmosferom i ponudom raspametiti svakog boema. Međutim, na kraju smo se odlučili da na listu Novih Apartmana uvrstimo i “Klub Književnika” ugostiteljski objekat u samom centru grada, koji sa tradicijom od preko 70 godina, kao i autentičnim prostorom i menijem takođe spada pod kategoriju kafanskih institucija. Ova kafana se tokom vremena menjala i prilagođavala vremenu, ali i dalje odiše tom jedinstvenom atmosferom koja je inspirisala i neke poznate romanse, baš poput one između Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona.

Ukoliko ste ljubitelj kafana, ili ste gurman koji u svojstvu turiste želi po prvi put da oseti pravu autentičnu atmosferu te čuvene beogradske „institucije“, predlažemo da na našem sajtu u sekciji STROGI CENTAR pogledate ponudu fantastično opremljenih smeštajnih kapaciteta i odaberete jedan od apartmana po vašoj meri koji će uspešno pružiti mirno utočište u strogom centru grada, a nadomak svih gore navedenih ugostiteljskih objekata u kojima ćete bez greške osetiti dušu Beograda!