Jednom istinskom ljubitelju sporta, rekreativcu i navijaču nije uopšte lako rečima opisati dva neverovatna uspeha koja su obeležila početak leta. Za one, koji iz nekog neverovatnog razloga nisu upoznati sa dešavanjima, Novak Đoković je osvojio Rolan Garos i to je bio 23 veliki turnir čime je ovaj Beograđanin definitivno ispisao nove stranice istorije belog sporta. I to baš u sportu koji je decenijama, čak i vekovima bio rezervisan za elitu, sportiste iz moćnih zemalja koje su u suštini kontrolisale (i kontrolišu) većinu globalnih dešavanja. Ali eto, pojavio se taj mali i prkosni Srbin koji je toj eliti po svemu sudeći „pomrsio račune“ i prestignuvši njihove pulene (isto tako velike sportiste), oborio sve moguće rekorde.

Takođe, ovih dana ispisao je istoriju još jedan dečko sa ovih prostora, nežni džin iz Sombora, Nikola Jokić, koji je posle dve MVP nagrade za redom (najkorisniji igrač lige), osvojio i šampionsku titulu i zaslužio zvanje MVP-ja velikog finala NBA lige i to u sezoni koja će, po mišljenju stručne javnosti, ostati zabeležena kao jedno od najboljih košarkaških izdanja od kada je ova igra izmišljena!

Koliko god bili drugačiji i koliko god im se razlikovali sportovi kojima se bave, ova dva momka imaju toliko sličnosti. Odrastali su u Srbiji, a ne u nekoj bogatoj zemlji koja ima mogućnost da prepoznaje talente, da ulaže u njih i pomaže njihovom razvoju. Obojici je porodica bila najveća podrška, od koje se nikada nisu odvojili i koju uvek nose u srcu. Možda po nečijim standardima ti porodični odnosi nisu u potpunosti bili skladni i po standardima „modernog društva“, međutim, oni su puni topline i bezrezervne podrške. Takođe, obojaca su tokom svoje karijere osporavani i u njihove današnje uspehe retki su verovali (mada danas ispade da su mnogi „znali“ da je reč o budućim velikanima i gromadama, kako u sportu, tako i onih ljudskih, što naravno nije tačno).

U stvari, za Novaka se pričalo da je previše nervozan i da se svojim ponašanjem prosto ne uklapa u teniski svet oličen u liku Rodžera Federa, Rafe Nadala, Mareja, Rodika, Pita Samprasa, Tima Henmana, i drugih velikana ovog sporta. Optuživali su ga da je hipohondar, da izmišlja povrede, da preuveličava svoje zdravstvene i druge probleme, da se bavi nekim "višim silama". I to im nije bilo dosta, već su ga i pritvarali, ponižavali, zbog nenamernih grešaka proterivali sa grend slem turnira, oduzimali bodove i faktički kažnjavali iako je osvojio Vimbldon (to će verovatno biti prvi i poslednji put da je igrač koji je osvojio grend slem izgubio čak 2000 poena)….. i opet ništa! Nisu uspeli u tome da ga spreče da ispiše sve stranice istorije belog sporta, da obori sve rekorde i ostane zabeležen u statistikama koje su jednostavno neumoljive. Ostaje im da sve svode na subjektivno mišljenje svojstveno navijačima koji će svoje miljenike podržavati čak i kada su najgori. A činjenice nikada neće moći da opovrgnu. Navešćemo samo neke od njih: jedini u istoriji osvojio je svaki grend slem minimum 3 puta, svaki masters turnir osvojio je minimalno 2 puta (da podsetim, niko u istoriji nije osvoji sve masters titule ikada!), najduže je na prvom mestu ATP liste ikada (taj rekord i dalje pomera), ima pozitivan skor sa Federerom i Nadalom, a u poslednjih 10 godina odvojio je više grend slemova nego njih dvojica zajedno! Mogli bi ovako ko zna do kad. Koga interesuje, može i sam da izgugla tu neumoljivu statistiku.

A što se Nikole pak tiče, u pokušaju da sublimiramo njegov razvojni put i neverovatni uspeh, možemo da kažemo da je on svojom pojavom, ponašanjem i rezultatima prosto uzdrmao temelje NBA lige, a možda čak i postavio potpuno smernice koje će najjaču košarkašku ligu odvesti u neku drugačiju budućnost. Jer baš poput Novaka, i Nikola je drugačiji od arhetipa idealnog superstara NBA lige. Nije on tip koji izgleda poput dela renesansnih umetnika, njegov ego i egzibicionizam daleko su od nivoa jednog američkog vrhunskog sportiste, dok je njegov individualizam na terenu u stvari podređen kolektivu iz kog izvlači ono najbolje. A zbog svega toga, baš kao i sa Đokovićem, vrše se kontinuirani pritisci i stvaraju se narativi sa ciljem da se Jokićeva igra omalovaži i diskredituje, međutim, ponovo su rezultati ono što brzo utišava sve kritičare i ostavlja ih bez valjanih argumenata. Ponovo se to svodi na estetiku, atraktivnost i na kraju, poreklo, jer, kako je moguće da tamo neki debeljko iz Sombora koji baca „pogačice“ ispod obruča može tri puta za redom da osvoji titulu najkorisnijeg igrača lige, iako je to bio po svim parametrima. Ali Nikolu, čini mi se, više nego li Đokovića, baš briga šta drugi misle o njemu. On radi ono što zna najbolje. Nepretenciozno, nesebično i sa uživanjem postavlja nove rekorde čime vrlo efikasno menja uklesana pravila najveće svetske košarkaške lige. Videćemo dokle će to uspevati i kuda će to odvesti, kako Jokića, tako i celu NBA ligu.

Ekipa Novih apartmana, ovim momcima želi da uprkos svima ostanu svoji, jer šta god drugi mislili, njihovi rezultati i njihove vrline predstavljaju pokazatelj da su zaista na pravom putu. Uživajte u svojim uspesima i budite ponosni na sebe bar upola od onoga koliko smo mi ponosni na vas!