Slava - verski običaj ili razlog za druženje

Počinje sezona krsnih slava, vreme koje se provodi sa porodicom i najbližim prijateljima, ali ponekad predstavlja i povod za veliku, masovnu proslavu.

Slava - verski običaj ili razlog za druženje

Krsna slava je tradicionalni verski običaj koji se zadržao u srpskom narodu i jedan od najvažnijih praznika koji okuplja porodicu i prijatelje, a koji je posvećen određenom svecu i čuvaru tog doma.

Ovaj običaj potiče još iz paganskih vremena, kako bi se održala veza sa precima i poreklom, međutim, na ovim prostorima ovaj običaj zadržan je i u hrišćanstvu.

Kod Srba svaka porodica slavi svog sveca i taj svetac se samo jednom bira, pa se tako slava prenosi sa kolena na koleno i to tako što slavu nasleđuju sinovi od oca, neretko i samo najstariji sin, ukoliko muške dece ima više, dok ćerke preuzimaju slavu supruga.

Slava okuplja celu porodicu, po želji i prijatelje, a u narodu je ustaljen običaj da se na slavu ne zove, već svako ko dođe tog dana u kuću koja obeležava svog sveca, trebalo bi da bude ugošćen u skladu sa mogućnostima te porodice.

Slava se tradicionalno obeležava bogatom trpezom čiji su obavezni sastavni deo slavski kolač i žito. Žito predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života, a kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Takođe, običaj je da uoči slave porodični sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu, od koje se kasnije mesi slavski kolač. Kada dođe dan slave, ujutru se po običaju u crkvu nosi slavski kolač, žito i crno vino, a po povratku se u kući pali slavska sveća i tada zvanično počinje obeležavanje zaštitnika kuće.

A što se bogate trpeze tiče, danas je često u pitanju gasto-enološki spektakl koji ne prestaju da iznenađuje sve inostrane posetioce koji imaju tu sreću i zadovoljstvo da budu ugošćeni na jednoj tradicionalnoj srpskoj slavi. Ponekada to čak prerasta u groteskno preterivanje, ali uvek u želji da se gostima ugodi i da se svi dobro zabave. U zavisnosti od toga da li slava pada u vreme posta, slave se dele na “mrsne”, odnosno one na kojima se konzumiraju životinjski proizvodi, i “posna”, odnosno, slava na kojoj se konzumiraju biljni proizvodi i riba.

Brojne su slave. U kalendaru svaki datum ima svog sveca, ali najzastupljenije slave kod Srba su: Mitrovdan (08. novembar), Aranđelovdan (21. novembar), Sveti Nikola (19. decembar), Sveti Jovan (20. januar), Đurđevdan (06. maj).

U Srbiji domaćini imaju pravo na slobodan dan kada se obeležava slava. U Beogradu se to možda najviše i oseti, jer su u glavnom gradu Srbije dve najzastupljenije slave Sveti Nikola i Sveti Jovan, pa se u šali kaže da polovina sugrađana slavi slavu, dok druga polovina na nju odlazi.
Nažalost, u ovo pandemijsko vreme slave će se obeležavati na malo drugačiji i možda čak i uzdržaniji način, međutim sigurno će se obeležavati, jer tradicija ne sme da se zaboravi.

Novi apartmani to podržavaju, ali i ujedno sve pozivaju da se ponašaju odgovorno i u skladu sa trenutnom situacijom i preporukama nadležnih organa. Takođe, predlažemo svima onima koji po prvi put borave u Srbiji, a imaju priliku da posete jednu tradicionalni slavu, da to obavezno i urade, jer će to iskustvo sa nevericom, ali i neskrivenim oduševljenjem sigurno godinama prepričavati. 

Podeli sa prijateljima