U prvom delu istoimenog teksta upoznali smo vas sa blagodetima beogradskih reka i njegovog jezera, kao i brojnim mogućnostima da jedan dan u Beogradu provedete u prirodnom okruženju i prikupite preko potrebnu energiju za sve obaveze koje vas očekuju. Kako nam u utorak 21. marta stiže dugo očekivano proleće, ekipa sa sajta noviapartmani.com ima obavezu da ukaže, ili podseti na još neke od mnogobrojnih lokacija na kojima na najlepši mogući način možete da doživite buđenje prirode i eksploziju mirisa i boja koje sa sobom ovo godišnje doba donosi. U ovom tekstu biće reči o beogradskim parkovima, mestima na koijima ćete upoznati jedan drugi Beograd, potpuno drugačiji od poslovnog središta, ili grada koji živi samo za noćni provod i ludu zabavu.

Parkovi Beograda

Beograd poseduje više od 40 parkova. Bilo da su u pitanju mali, lokalni parkovi, ili su to nepregledne zelene površine, u svakom periodu dana uvek ćete moći da pronađete idealan kutak za relaksaciju, mesto gde će vas preplaviti osećaj opuštenosti i bezrezervnog mira.

Zbog poznatih problema tokom protekle dve decenije, ulaganje u održavanje i ulepšavanje svih gradskih prirodnih resursa, pa i parkova, bilo je svedeno na minimum, tako da je taj nemar nažalost ostavio vidljive posledice. Međutim, poslednjih godina primećuje se veliki pomak na ovom planu, kada parkovi i druge gradske zelene površine dobijaju svoj stari sjaj, a neretko bivaju nadograđeni modernim sadržajem prilagođenim potrebama današnjeg vremena. Danas prestonica Srbije može da se pohvali sa više reprezentativnih parkova, zelenih površina u srcu grada koje svojim postojanjem obezbeđuju ugodan kutak za predah od užurbane gradske svakodnevnice.

Jedan od najpoznatijih parkova u Beogradu svakako jeste park Tašmajdan, koji je smešten u strogom centru grada. Park je u potpunosti rekonstruisan 2011. godine donacijom Republike Azerbejdžan što je ujedno i razlog što se u parku nalazi spomenik Hejdaru Alijevu, prvom predsedniku Azerbejdžana. Pored ovog spomenika, park ponosno čuva spomenike na Desanku Maksimović i Milorada Pavića, književnike koji su svojim delima zadužili Srbiju, kao i stradalim radnicima RTS-a tokom bombardovanja 1999. godine. Park je veoma prostran i bogat raznovrsnom florom, a doživljaj prirode obogaćuju veoma interesantne fontane. Park je čuven i po restoranu “Šansa”, tradicionalnom ugostiteljskom objektu koji već decenijama svim posetioicima Tašmajdana omogućava da se okrepe i uživaju u predivnom ambijentu.

Ne manje poznat, a svakako ne manje važan jeste Akademski park, stara zelena oaza okružena visokoobrazovnim ustanovama, centrima slobodne misli Srbije. Početak oblikovanja ovog parka započet je davne 1869. godine kada je današnji prostor delio sa pijacom, a nakon potpunog uklanjanja pijace, park je dobio svoj današnji oblik. U ovom parku nalaze se biste Josifa Pančića i Dositeja Obradovića, veoma zaslužnim osobama za edukaciju u Srbiji. Park predstavlja mesto okupljanja mladih intelektualaca koji na ovom mestu pronalaze predah od svojih fakultetskih obaveza, ali i svima onima koji trenutak mira žele da dožive u hladu starih krošnji drveća. Akademski park mesto je dešavanja mnogih kulturnih manifestacija, kao što je “Filmstreet”, kada se u parku, na otvorenom, izvode projekcije kultnih filmskih ostvarenja. Park je pokriven WiFi signalom što predstavlja dodatni benefit za sve turiste Beograda i dodatni razlog da ovaj park posete.

Na Vračarskoj padini iza Svetosavskog trga sa kojim čini jednstvenu celinu, nalazi se još jedna zelena oaza Beograda – Karađorđev park. Svoje prve obrise ovaj park počeo je da poprima u 19. veku kada je knez Aleksandar podigao spomenik čuvenom vojskovođi u borbi protiv Osmanlija, Karađorđu po kome ovaj park i nosi ime. Burnu istoriju preživeo je ovaj park i zbog toga se na njemu nalaze brojna spomen-obeležja, međutim, ono što zaista krasi ovaj park jeste Hram Svetog Save, centar duhovnog života svih Srba. Zbog toga ovaj park ima jednu sasvim drugačiju dimenziju i personifikacija je duhovnog mira i ravnoteže što stvara posebnu atmosferu za sve posetioce.

Prvi uređeni beogradski park koji je još knez Miloš Obrenović sagradio jeste Topčiderski park.

Veliki i preki knez tada je dao nalog kojim je zahtevao da se na prostoru topčiderske šume sagradi velelepni park koga se u to vreme ne bi postideo ni Pariz. Tako su 1831. godine u topčidersku šumu došli čuveni baštovani iz Francuske i Češke i formirali park koji je i dan danas zadržao prvobitni oblik. Posebnost ovog parka čine tri mala jezera koja doprinose neverovatnom prirodnom ugođaju, kao i brojne šetačke staze, kao i mesta za odmor. Zaštitni znak ovog parka svakao jeste stari platan visine 33 metra, sa krošnjom prečnika 55 metara koji je zaštićen kao spomenik prirode. U ovom parku nalazi se i konak Kneza Miloša, nekadašnja rezidencija velikog kneza, a danas muzej sa interesantnim eksponatima iz perioda njegove vladavine.

Svim gostima Beograda, kao i našim sugrađanima koji su zaboravili na ove gradske oaze sajt noviapartmani.com preporučuje da odvoje malo svog dragocenog vremena i uživaju u predstojećim prolećnim danima u nekom od mnogobrojnih zelenih kutaka Beograda. Pogledajte našu ponudu smeštajnih kapaciteta u strogom centru Beograda i odaberite neki od ugodnih aprtmana u blizini jedne od zelenih oaza Beograda.